Idem ulicom i osmehujem se ljudima oko sebe! Na svakom semaforu spuštam ogledalo iznad šoferšajbne i kezim se sam sebi, sve dok mi oni iza nervozno ne zatrube jer se zeleno svetlo već upalilo. Maltretiram ukućane da po ko na koji put udele komplimente mojim novim zubima. Rečju – srećan sam! – Piše Rade Grujić
Čujem nedavno u pozorišnom foajeu, na pauzi između dva čina, odlomak razgovora dve gospođe na temu profesija koje ljudi najviše vole, odnosno najviše mrze? Nije imalo veze sa pozorištem. Odgovor na oba pitanja je bio – zubar!
„Najviše ga mrzimo kad se spremamo da krenemo kod njega, ali ga i najviše volimo kada završi posao”
objašnjavala je jedna gospođa drugoj. Sa lica joj se nije skidao osmeh na kome samo što nije stajala etiketa „Sveže napravljeno!”
I ja ovih dana spadam u kategoriju onih koji iskreno vole stomatologe. I ja, kao i gorepomenuta gospođa, idem okolo i prosipam ljudima u lice svoj novi osmeh! Ubeđen da, u mom slučaju, niko ne vidi razlog tog non-stop cerenja! I zbog toga sam veoma zadovoljan. Jer, samo ja i ekipa iz stomatološke ordinacije „Dr Jovan Cabunac” znamo kako je taj osmeh izgledao PRE nego što sam konačno odlučio da svoje stare metalo-keramičke mostove i amalgamske plombe zamenim
novim. A bilo je potrebno mnogo vremena za tu odluku!
Verovali ili ne – prethodne mostove “dobio” sam pre 25 godina.
Naravno, vreme je učinilo svoje. Prirodni zubi su potamneli i požuteli, dok su se u gornjoj vilici desni vremenom podigle pa je oko vrhova zuba postao vidljiv tamni polumesec. Ono što se nije videlo bio je deo mosta sa koga je otpala keramika, a u donjoj vilici opasno su se klimale davno dotrajale amalgamske plombe.
Sada se, verovatno, sa pravom pitate šta sam čekao do sada!? Isto me je pitao i dr Cabunac na prvom pregledu. Moj spontani odgovor bio je: „Pa, ništa me nije bolelo!” I to je bilo istina. Nastavak odgovora „Nisam imao ni vremena, znate posao, posao…”, bila je laž!
Istina je da sam se plašio šta će lekar pronaći ispod mojih dotrajalih plombi u donjoj i mostova u gornjoj vilici. I šta me čeka posle toga.
1. Zaboravite na brzinu! Sređivanje zuba, posebno ako ste bilo tako „revnosni” u njihovom održavanju kao što je moj slučaj, nije odlazak kod mehaničara – zameni se deo, pa vozi dalje. Naravno, postoje stvari koje se urade brzo, ali generalno sređivanje traje i zahteva mnogo napora, strpljenja i tolerancije. Kako vaše, tako i doktorove.
2. Imajte poverenje u lekara koga ste izabrali, iako vam nekada neće biti jasno zašto radi to što radi, a vama se čini da to baš i nije potrebno. Posebno u delu koji se tiče zdravlja zuba, na čemu je dr Cabunac od početka i bespogovorno insistirao.
3. Sarađujte! U poslu zvanom TOTAL HOLLYWOOD SMILE MAKEOVER vi niste samo objekat koji radi ono što doktor kaže (Zini! Isperi. Zini!), već ravnopravni učesnik od čije kooperativnosti u velikoj meri zavisi brzina napredovanja ka krajnjem cilju, kao i sam cilj – lep i zdrav osmeh. Čovek se uči dok… ima zuba!
Druženje sa dr Cabuncem dalo mi je priliku da se upoznam sa dometima moderne stomatologije. I ostanem fasciniran.
– Anestezija, za koju sam ranije znao da ne deluje ili traje malo kraće od tretmana, sada omogućava toliki komfor i odsustvo bola. Jednom prilikom sam zamalo zaspao i ugrizao doktora za prst dok mi je nešto „strugao” po zubima!
– Čak i najteži zahvati, kao što su vađenje nerva, zuba i postavljanje implantata, prošli su potpuno bezbolno i bez posledica nakon što je anestezija prestala da deluje (istina, hladne obloge su pomogle).
– Brzo pripremanje i postavljanje privremenih kruna omogućilo je da normalno živim i družim se sa ljudima koji su se divili „mojim novim belim zubima”, a ja ih lagao da nisu novi, nego da sam upravo stigao sa beljenja vlastitih!
– Postavljanje implantata, koje mi je predstavljalo veliku nepoznanicu i uterivalo strah u kosti, nije bilo ništa komplikovanije od postavljanja plombe. A kruna svega – bezmetalna keramika!
Posao izrade nosača i krunica od bezmetalne keramike zaista je vredan pomena, jer se u mnogo aspekata graniči sa nastankom umetničkog dela. Posmatrao sam to iz prvog reda, sa zubarske stolice, a umetnički rad je bio moj novi osmeh.
Njegovi kreatori su bili doktori stomatološke ordinacije „Dr Jovan Cabunac“. U jednom momentu dr Cabunac je rekao:
„Sada smo završili sve što je trebalo. Uzimamo otisak!“
Rezultat tog otiska pojavio se nekoliko dana kasnije u vidu nosača za moje buduće keramičke mostove, izrađenih najmodernijom CAD/CAM tehnologijom i od najkvalitetnije keramike.
Mnogi nisu svesni važnosti ovog dela posla, jer se odvija daleko od očiju pacijenta. Ali, princip saradnje ordinacije „Dr Jovan Cabunac” i zubne tehnike je da stručnjaci iz zubne tehnike budu neposredno prisutni pri svakoj probi keramike, kako stomatolozi nazivaju poslednju fazu izrade keramičkih nadoknada.
Tehničari su počeli da rade na dizajniranju mog novog osmeha, što je podrazumevalo izbor boje i oblika zuba: brzo smo se usaglasili da ta boja nikako ne sme da nagoveštava „upravo završene radove”, kao i da keramičke krunice moraju sačuvati sitne nepravilnosti koje su moji zubi imali otkako znam za sebe.
To je podrazumevalo i fino podešavanje sitnica koje bi se mogle isprečiti na putu do savršenog funkcionisanja vilice i željenog izgleda zuba.
Postojale su ukupno četiri probe keramike – proba nosača mostova, proba neglazirane keramike, odnosno prvo suočavanje sa budućim zubima. Tada se još moglo raditi na krupnijim promenama oblika.
Insistirao sam, recimo, da jedinice budu malo duže, jer sam se s godinama navikao na takav njihov izgled iako me je doktor ubeđivao da je ta dužina više rezultat povlačenja desni nego prirodan oblik. Zatim još dve probe glazirane keramike, kada je ona dobila svoju transparentnost (providnost) i savršeno glatku površinu.
Poput umetnika, dr Cabunac pažljivo je zagledao privremeno postavljene mostove i krunice. Terao me je da pomeram gornju vilicu napred, nazad, levo, desno, dole, gore. Učio je sitne nedostatke, predlažući korekcije. Saradnja doktora i tehničara tu je došla do punog izražaja.
Obojici sam izuzetno zahvalan zbog toga.